Istorijat

Stručno usavršavanje smo sprovodili u okviru stručnih sastanaka koje smo povremeno organizovali, gde su predavači bili eminentni profesori. Udruženje je bilo jedan od organizatora stručnog sastanka svih stomatologa Srbije sa preko 250 učesnika. Dr Snežana Bošković je izlagala na međunarodnim kongresima kardiologa u Veneciji, Firenci, Plzenju i Hagu i Zagrebu, kao i na kongresu u Beogradu. Dr Luković sa dva rada na Infektološkoj nedelji na republičkom nivou Dr Mladen Behara i dr Saša Spasojević su imali poster prezentacije stručnih radova na Balkanskom kongresu stomatologa u Istanbulu i na I Kongresu stomatologa Vojvodine u Novom Sadu.…

Što se tiče borbe za uključivanje privatnih lekara i stomatologa u zdravstveni sistem, mora se priznati da smo najmanje uspeli. Oktobarskim promenama 2000 gajili smo nadu da ćemo ubrzano rešiti taj problem. Prvo je njegovo odlaganje odloženo do donošenja novog Zakona. Koncepcija novog Zakona bila je za nas ponižavajuća i u duhu nekih prošlih vremena, pa smo ga zajedno uz zalaganje svih privatnih lekara i stomatologa Srbije odbacili i sklonili iz skupštinske procedure. Već 2005 uz ja tebi ti meni, političko dogovaranje donesen je set Zakona iz oblasti zdravstva za koje smo znali da neće funkcionisati i da će u praksi pokazati manjkavosti. I bili smo u pravu. Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji u 52 tačke od 283 ima za konačnog arbitra ministra svakako nije valjan. Zakon o komorama u kome se reč privatnog lekara svakog trenutka može preglasati lekarima iz državne prakse je još lošiji i zbog toga smo ovih dana pokrenuli inicijativu za njegovu izmenu. Zakon o zdravstvenom osiguranju je toliko „dobar“ da sem stidljivih pokušaja još uvek u praksi sem monopolskog položaja Republičkog Fonda za zdravstvo i nemamo neke druge ozbiljnije osiguravajuće kuće sa većim učešćem u toj oblasti. Koliko je osiono ministarstvo najbolje svedoči činjenica da pri donošenju novog seta Zakona koji se odnosi na čuvanje genetskog materijala, transfuziju, javno zdravlje, nije tražilo mišljenje ni Komore lekara ni Komore stomatologa. Tako da ostaje gorak ukus da i ova vlast poput one iz devedesetih želi privatne lekare kao dekor. Sa gorčinom se sećamo devedesetih kada je direktor Zdravstvenog centra Dr Topalović doneo rešenje da se zabrani prijem pacijenata u bolničku ustanovu, ako imaju uput iz privatnih ordinacija. Biće da smo promenili sistem, ali ljude teško možemo da menjamo.

Boreći se za suzbijanje rada „na crno“ odlučili smo se zbog toga što smo smatrali da pacijenti privatnih ordinacija zaslužuju određen standard usluga koji mora da se poštuje. Da smo imali pravo svedoči stanje koje su inspektori zatekli, gde su pojedini vršili sterilizaciju u rernama i radili praksu u šupi kao i čitav niz nepravilnosti. I tad smo se trudili da budemo korektni u onim granicama u kojima je to normalno. Prvo smo poslali dopis kolegama za koje smo znali da tako rade, upozorili ih i dali im rok od šest meseci. Tek posle tog roka smo reagovali i podneli prijavu inspekciji. Tu smo naišli na nerazumevanje nekih naših članova koji su smatrali da se bavimo denuncijacijom, zaboravljajući pri tom činjenicu da se zbog takvog načina rada nanosi šteta svim privatnicima. A činjenica da su i neki od nas radili prvo „na divlje“, takođe nije opravdanje za ljutnju, jer najveći broj nas je od početka radio u skladu sa propozicijama. Od tada gotovo i nema ne prijavljenih ordinacija, a da li neko otvara ordinacije na penzionere pa radi u toj ordinaciji gotovo da nas i nije briga jer je tu standard pružanja usluga u celini poštovan. Može se reći da je na ovom planu uspeh naše akcije bio potpun.

Ovde se uglavnom misli na saradnju sa Srpskim Lekarskim Društvom, koja je sve vreme bila na visokom nivou, kako sa samom centralom, prilikom organizovanja predavanja, tako i sa podružnicom Moravičkog okruga, sa kojom je saradnja više nego korektna. Na zadnjem skupu podružnice SLD Moravičkog okruga učestvovali smo i u smislu materijalne potpore.

Dobrotvorni rad je nešto što sa ljubavlju neguju sve ordinacije. Gotovo da nema privatne ordinacije koja će hendikepiranim licima naplatiti svoju uslugu. Udruženje gluvih i slabovidih stalno koristi besplatno naše usluge u smislu pregleda njihovih pitomaca za sportska takmičenja. Svake godine za lekarsku slavu i lekarski bal u vidu dobrotvornog priloga obradujemo neku od ustanova socijalne zaštite. Istina prilozi nisu veliki, ali jedan kompjuter naprimer ili neke slične stvari dovoljne su da izraze našu dobru volju. Tu su još pregledi duhovnica i duhovnika iz naših manastira koje često obavljamo i u našim ordinacijama i u manastirima u kojima smo uvek rado primljeni. Na ovom radu se jasno vidi da smo sačuvali dušu bez obzira što smo na svakodnevnoj bespoštednoj i prljavoj utakmici.

U okviru ovih aktivnosti može se govoriti o uglavnom rešavanju problema koje smo imali sa raznim inspekcijskim službama. Nedorečen Zakon je divan poligon za njegovo dvosmisleno tumačenje. Tu nije lako ni inspektorima ni nama. Trudili smo se da sa inspekcijskim službama nađemo zajednički jezik koliko je to bilo moguće, a bilo je. Naravno, neki su bili nezadovoljni, jer jednom izrečena mera od strane inspektora se uglavnom ne povlači, ali naša reakcija zaustavljala je uglavnom dalje posledice po druge ordinacije. Na tom polju bili smo uvek spremni za saradnju sa inspekcijskim službama u smislu ispunjenja njihovih zahteva, ali smo bili odlučni u protivljenju na svaku eventualnu samovolju i besmisao u tumačenju Zakona, pa je ta saradnja na kraju uvek bila na bazi obostranog razumevanja i na strani poboljšanja naših usluga u celini.

O lekarskoj slavi sv. Kozma i Damjan posvećen je poseban odeljak. Ovde samo da naglasimo da se na našu radost slavi svake godine od 1992 . Nešto malo kasnije započeta je i organizacija Lekarskog bala svake prve nedelje u decembru. Naravno da su oba radosna događaja uvek organizovana sa uspehom na opšte zadovoljstvo.

Druženje je nešto što nas krasi. Istina ono je bilo na samom početku devedesetih godina češće, tako da smo se sastajali jednom mesečno. Kasnije se to proredilo, ali i dalje se rado okupimo i družimo, a povod se lako nađe. Istina druženja nikad dosta i valjalo bi da ga je više.